Pjesme
Izvadak iz knjige:
Od jutra do noći
Katkada kasno u noć
Vi ste krpali i štupali, majka
katkada i kasno u noć
Vi ste prebirali fržon, grah i orihe, majka
katkada i kasno u noć
Vi ste čihali perje, majka
katkada i kasno u noć
Vi ste ponekad i čitali, majka
katkada i kasno u noć
a ja se samo vozim u Beč i najzad
dan za danom
misec za misecom
ljeto za ljetom
i mislim na Vas, majka
katkada i kasno u noć
Od jutra do noći
rasčihani oblaki na istoku
oluja na zapadu
a ja se vozim kroza nje
ravno prema nepoznatoj budućnosti
kade tade zablista svića
poslidnja zvijezda na nebu
prebudit će se jutro
bit će novi dan
sviti još samo jutarnjica
čista divica
kad se vrne kot večernjica
bit će zrela žena
pridružit će joj se misec
i skupa ćedu pojt u noć
Pendlerska sudbina
kot njihalo
osciliram simo i tamo
kot tancalo
vrtim se u krugu
rano jutro
od A do B
a navečer
opet najzad
vrti mi se u glavi
neznam gdo sam
kot haiku :
stalno sim i tam
a tomu velu djelo
ne znam ni gdo sam
Više o knjizi pročitajte ovdje.
Izvadak iz knjige:
Nema uspomena
Ništ ne hasni
Trsiš se:
lipo hrvatski govoriti,
lipe jačke jačiti,
naše kazališne predstave gledati,
u klubu se s drugimi upiti,
predavanja poslušati,
ponekad neku pjesmicu napisati,
nekoliko redi u hrvatski novina preštati,
o našem stanju diskutirati,
naše funkcionare podnositi,
na važnost dvojezičnosti upozoravati,
na tamburici cincljati,
hrvatsko-nimšku mišavinu kot svoje ljubiti,
mlačne u hrvatskoj vjeri razumiti,
i naše hrvatske junake u obzir zeti
a ne je na livoj (ili desnoj) strani ležat ostaviti,
ne cijeli čas germanizme upotribljavati,
Robakove fene na pravi put zapeljati,
na stalnu pripravnost i borbu upomenjivati,
za sve neprijatelje znutra i zvana hrvatstva moliti.
Za Nobelovu nagradu to nažalost još nije dosta.
Premalo smo internacionalni.
Rusi nas još nisu došli panslavizirati.
Ča ćeš? Trsiš se, a ništ’ ne hasni.
lipo hrvatski govoriti,
lipe jačke jačiti,
naše kazališne predstave gledati,
u klubu se s drugimi upiti,
predavanja poslušati,
ponekad neku pjesmicu napisati,
nekoliko redi u hrvatski novina preštati,
o našem stanju diskutirati,
naše funkcionare podnositi,
na važnost dvojezičnosti upozoravati,
na tamburici cincljati,
hrvatsko-nimšku mišavinu kot svoje ljubiti,
mlačne u hrvatskoj vjeri razumiti,
i naše hrvatske junake u obzir zeti
a ne je na livoj (ili desnoj) strani ležat ostaviti,
ne cijeli čas germanizme upotribljavati,
Robakove fene na pravi put zapeljati,
na stalnu pripravnost i borbu upomenjivati,
za sve neprijatelje znutra i zvana hrvatstva moliti.
Za Nobelovu nagradu to nažalost još nije dosta.
Premalo smo internacionalni.
Rusi nas još nisu došli panslavizirati.
Ča ćeš? Trsiš se, a ništ’ ne hasni.
Nema uspomena
kad je još divičica bila
hotila je imati ditinstvo za sobom
kad je prvi put zaljubljena bila
mislila je svit je osvojila
kad je ženom i majkom postala
mislila je da je razumila
kad je došao boj
nije to mogla vjerovati
kad su muža i dicu razčihnule granate
mislila je da neće bol izdržati
kad su ju silovali
hotila je samo umriti
pak su joj jačili
pjesmu nje predocev
svaka žena koja je poštena
kad ustarne
nema uspomena
hotila je imati ditinstvo za sobom
kad je prvi put zaljubljena bila
mislila je svit je osvojila
kad je ženom i majkom postala
mislila je da je razumila
kad je došao boj
nije to mogla vjerovati
kad su muža i dicu razčihnule granate
mislila je da neće bol izdržati
kad su ju silovali
hotila je samo umriti
pak su joj jačili
pjesmu nje predocev
svaka žena koja je poštena
kad ustarne
nema uspomena
Moja lipa slatka rič
moja lipa slatka rič
od majke naučena
da mi zgineš
da mi umreš
na grob sprohodjena
kako morem to podnosit
kako more to nek bit
ja sam mlahav
ja sam slab
protiv svih ne morem stat
Hrvat svoju rič si gazi
čini mi se da sam mrav
u zipki zelenog‘ Gradišća
se još ziblje simo tam'
čeka da joj mat se smiši
mat nek kratko mrzlo zvrši
onda biži samo van
od majke naučena
da mi zgineš
da mi umreš
na grob sprohodjena
kako morem to podnosit
kako more to nek bit
ja sam mlahav
ja sam slab
protiv svih ne morem stat
Hrvat svoju rič si gazi
čini mi se da sam mrav
u zipki zelenog‘ Gradišća
se još ziblje simo tam'
čeka da joj mat se smiši
mat nek kratko mrzlo zvrši
onda biži samo van
Više o knjizi pročitajte ovdje.
Izvadak iz knjige:
Mrtvi na odmoru
Od jutra do noći
rasčihani oblaki na istoku
oluja na zapadu
a ja se vozim kroza nje
ravno prema nepoznatoj budućnosti
kade tade zablista svića
poslidnja zvijezda na nebu
prebudit će se jutro
bit će novi dan
sviti još samo jutarnjica
čista divica
kad se vrne kot večernjica
bit će zrela žena
pridružit će joj se misec
i skupa ćedu pojt u noć
oluja na zapadu
a ja se vozim kroza nje
ravno prema nepoznatoj budućnosti
kade tade zablista svića
poslidnja zvijezda na nebu
prebudit će se jutro
bit će novi dan
sviti još samo jutarnjica
čista divica
kad se vrne kot večernjica
bit će zrela žena
pridružit će joj se misec
i skupa ćedu pojt u noć
Sad je jur ponediljak
sad je jur pandiljak
a ja još nimam dosta sna
sad je jur utorak
a ja već nimam volje
sad je jur srijeda
a ja već nimam strpljenja
sad je jur četvrtak
a ja još nimam pjesme
sad je jur petak
a ja već nimam pinez
sad je jur subota
a ja još nimam tovaruša
sad je jur nedilja
a ja još nimam Boga
opet je četvrtak
a ja još uvijek nimam pjesme
a ja još nimam dosta sna
sad je jur utorak
a ja već nimam volje
sad je jur srijeda
a ja već nimam strpljenja
sad je jur četvrtak
a ja još nimam pjesme
sad je jur petak
a ja već nimam pinez
sad je jur subota
a ja još nimam tovaruša
sad je jur nedilja
a ja još nimam Boga
opet je četvrtak
a ja još uvijek nimam pjesme
Carpe diem
u jad zbog zaboravljene vozne karte
odjednom se umišao
tanki carpe diem
čisto tiho najprije
dražesno
a oko mojih ust
igrao je najednoč posmih
jutarnje sunce gladilo
je kukorično polje
vinograde
travu
mene i čuda ča drugoga
carpe diem
akoprem si doma zaboravila knjigu
u koj leži karta
carpe diem
akoprem ne ljubiš djelo
na ko se voziš u grad
ipak
i vindar
carpe diem
zato kad sviti sunce
i opet
carpe diem
zato kad živiš
odjednom se umišao
tanki carpe diem
čisto tiho najprije
dražesno
a oko mojih ust
igrao je najednoč posmih
jutarnje sunce gladilo
je kukorično polje
vinograde
travu
mene i čuda ča drugoga
carpe diem
akoprem si doma zaboravila knjigu
u koj leži karta
carpe diem
akoprem ne ljubiš djelo
na ko se voziš u grad
ipak
i vindar
carpe diem
zato kad sviti sunce
i opet
carpe diem
zato kad živiš
Više o knjizi pročitajte ovdje.
Izvadak iz knjige:
Med nebom i paklom
Med nebom i paklom
ljubav je sve
med nebom i paklom
i još već
ljubav je sve
ča si on ki ne ljubi
predstaviti ne more
ali si želji
u otajnom
morebit
ljubav je sve
ča človik išće
do poslidnjega
ljubav je sve
kad ju je
človik naša
med nebom i paklom
i još već
ljubav je sve
ča si on ki ne ljubi
predstaviti ne more
ali si želji
u otajnom
morebit
ljubav je sve
ča človik išće
do poslidnjega
ljubav je sve
kad ju je
človik naša
Ljubav spava
tiho
naša ljubav spava
ne probudi ju
pre rano
probudi ju
u pravo vrime
kad budu sve prepreke
odstranjene
i mi budemo pripravni za nju
tiho
naša ljubav spava
probudit ćemo ju
u pravo vrime
naša ljubav spava
ne probudi ju
pre rano
probudi ju
u pravo vrime
kad budu sve prepreke
odstranjene
i mi budemo pripravni za nju
tiho
naša ljubav spava
probudit ćemo ju
u pravo vrime
Liva desna liva
moja prava stran
je razum i pamet
je aktivnost i djelatnost
ali moja liva
kade leži srce
je moja ljubav i čežnja
liva desna liva
ka ti je važnija
moja prava je jaka
jer mora djelat
dan za danom
prez prestanka
ali moja liva
me batri i tiši
na njoj zaspi srce moje
i najde počivak
da more tucati za tebe
zutra i svaki dan
liva desna liva
ka ti je važnija
je razum i pamet
je aktivnost i djelatnost
ali moja liva
kade leži srce
je moja ljubav i čežnja
liva desna liva
ka ti je važnija
moja prava je jaka
jer mora djelat
dan za danom
prez prestanka
ali moja liva
me batri i tiši
na njoj zaspi srce moje
i najde počivak
da more tucati za tebe
zutra i svaki dan
liva desna liva
ka ti je važnija
Više o knjizi pročitajte ovdje.
