Pjesme

    Izvadak iz knjige:

    Od jutra do noći

    Od jutra do noći
    Nema uspomena

    Katkada kasno u noć

    Vi ste krpali i štupali, majka

    katkada i kasno u noć

    Vi ste prebirali fržon, grah i orihe, majka

    katkada i kasno u noć

    Vi ste čihali perje, majka

    katkada i kasno u noć

    Vi ste ponekad i čitali, majka

    katkada i kasno u noć

     

    a ja se samo vozim u Beč i najzad

    dan za danom

    misec za misecom

    ljeto za ljetom

    i mislim na Vas, majka

    katkada i kasno u noć

    Od jutra do noći

    rasčihani oblaki na istoku

    oluja na zapadu

    a ja se vozim kroza nje

    ravno prema nepoznatoj budućnosti

    kade tade zablista svića

    poslidnja zvijezda na nebu

    prebudit će se jutro

    bit će novi dan

    sviti još samo jutarnjica

    čista divica

    kad se vrne kot večernjica

    bit će zrela žena

    pridružit će joj se misec

    i skupa ćedu pojt u noć

    Pendlerska sudbina

    kot njihalo

    osciliram simo i tamo

    kot tancalo

    vrtim se u krugu

    rano jutro

    od A do B

    a navečer

    opet najzad

    vrti mi se u glavi

    neznam gdo sam

     

    kot haiku :

    stalno sim i tam

    a tomu velu djelo

    ne znam ni gdo sam

    Više o knjizi pročitajte ovdje.

    Izvadak iz knjige:

    Nema uspomena

    Nema uspomena
    Nema uspomena

    Ništ ne hasni

    Trsiš se:
    lipo hrvatski govoriti,
    lipe jačke jačiti,
    naše kazališne predstave gledati,
    u klubu se s drugimi upiti,
    predavanja poslušati,
    ponekad neku pjesmicu napisati,
    nekoliko redi u hrvatski novina preštati,
    o našem stanju diskutirati,
    naše funkcionare podnositi,
    na važnost dvojezičnosti upozoravati,
    na tamburici cincljati,
    hrvatsko-nimšku mišavinu kot svoje ljubiti,
    mlačne u hrvatskoj vjeri razumiti,
    i naše hrvatske junake u obzir zeti
    a ne je na livoj (ili desnoj) strani ležat ostaviti,
    ne cijeli čas germanizme upotribljavati,
    Robakove fene na pravi put zapeljati,
    na stalnu pripravnost i borbu upomenjivati,
    za sve neprijatelje znutra i zvana hrvatstva moliti.

    Za Nobelovu nagradu to nažalost još nije dosta.
    Premalo smo internacionalni.
    Rusi nas još nisu došli panslavizirati.
    Ča ćeš? Trsiš se, a ništ’ ne hasni.

    Nema uspomena

    kad je još divičica bila
    hotila je imati ditinstvo za sobom
    kad je prvi put zaljubljena bila
    mislila je svit je osvojila
    kad je ženom i majkom postala
    mislila je da je razumila
    kad je došao boj
    nije to mogla vjerovati
    kad su muža i dicu razčihnule granate
    mislila je da neće bol izdržati
    kad su ju silovali
    hotila je samo umriti
    pak su joj jačili
    pjesmu nje predocev
    svaka žena koja je poštena
    kad ustarne
    nema uspomena

    Moja lipa slatka rič

    moja lipa slatka rič
    od majke naučena
    da mi zgineš
    da mi umreš
    na grob sprohodjena
    kako morem to podnosit
    kako more to nek bit
    ja sam mlahav
    ja sam slab
    protiv svih ne morem stat
    Hrvat svoju rič si gazi
    čini mi se da sam mrav
    u zipki zelenog‘ Gradišća
    se još ziblje simo tam'
    čeka da joj mat se smiši
    mat nek kratko mrzlo zvrši
    onda biži samo van
    Više o knjizi pročitajte ovdje.

    Izvadak iz knjige:

    Mrtvi na odmoru

    Nema uspomena
    Nema uspomena

    Od jutra do noći

    rasčihani oblaki na istoku
    oluja na zapadu
    a ja se vozim kroza nje
    ravno prema nepoznatoj budućnosti
    kade tade zablista svića
    poslidnja zvijezda na nebu
    prebudit će se jutro
    bit će novi dan
    sviti još samo jutarnjica
    čista divica
    kad se vrne kot večernjica
    bit će zrela žena
    pridružit će joj se misec
    i skupa ćedu pojt u noć

    Sad je jur ponediljak

    sad je jur pandiljak
    a ja još nimam dosta sna
    sad je jur utorak
    a ja već nimam volje
    sad je jur srijeda
    a ja već nimam strpljenja
    sad je jur četvrtak
    a ja još nimam pjesme
    sad je jur petak
    a ja već nimam pinez
    sad je jur subota
    a ja još nimam tovaruša
    sad je jur nedilja
    a ja još nimam Boga
    opet je četvrtak
    a ja još uvijek nimam pjesme

    Carpe diem

    u jad zbog zaboravljene vozne karte
    odjednom se umišao
    tanki carpe diem
    čisto tiho najprije
    dražesno
    a oko mojih ust
    igrao je najednoč posmih
    jutarnje sunce gladilo
    je kukorično polje
    vinograde
    travu
    mene i čuda ča drugoga
    carpe diem
    akoprem si doma zaboravila knjigu
    u koj leži karta
    carpe diem
    akoprem ne ljubiš djelo
    na ko se voziš u grad
    ipak
    i vindar
    carpe diem
    zato kad sviti sunce
    i opet
    carpe diem
    zato kad živiš
    Više o knjizi pročitajte ovdje.

    Izvadak iz knjige:

    Med nebom i paklom

    Nema uspomena
    Nema uspomena

    Med nebom i paklom

    ljubav je sve
    med nebom i paklom
    i još već

    ljubav je sve
    ča si on ki ne ljubi
    predstaviti ne more
    ali si želji
    u otajnom
    morebit

    ljubav je sve
    ča človik išće
    do poslidnjega

    ljubav je sve
    kad ju je
    človik naša

    Ljubav spava

    tiho
    naša ljubav spava
    ne probudi ju
    pre rano
    probudi ju
    u pravo vrime
    kad budu sve prepreke
    odstranjene
    i mi budemo pripravni za nju

    tiho
    naša ljubav spava
    probudit ćemo ju
    u pravo vrime

    Liva desna liva

    moja prava stran
    je razum i pamet
    je aktivnost i djelatnost
    ali moja liva
    kade leži srce
    je moja ljubav i čežnja

    liva desna liva
    ka ti je važnija

    moja prava je jaka
    jer mora djelat
    dan za danom
    prez prestanka
    ali moja liva
    me batri i tiši
    na njoj zaspi srce moje
    i najde počivak
    da more tucati za tebe
    zutra i svaki dan

    liva desna liva
    ka ti je važnija
    Više o knjizi pročitajte ovdje.
    ©2018 Dorothea Zeichmann. All Rights Reserved. Designed by Dubravko Laco